Malver za kradju goriva na pumpama

Potpuno je neverovatno koliko ljudi mogu biti kreativni. Ovo se naravno odnosi na obe strane price kako konstruktivne tako i destruktivne. Upravo tema ovog posta jeste rus Denisa Zajev koji je napravio malver koji je oštetio kupce goriva u južnoj Rusiji. Naravno da bi sve ovo moglo da funkcioniše u prevaru je umešano na desetine zaposlenih na benzinskim stanicama koji su koristili softver koji je stvorio Zajev. Kupci koje su prevarili oštećeni su za 3-7% goriva od količine koju su platili na pumpi.

Haker je uhapšen

Krajem januara Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) uhapsila je u Stavropolju Denisa Zajeva zbog optužbi da je oštetio brojne vlasnike automobila. ruske vlasti podigle su optužnicu protiv Zajeva zbog toga što je autor nekoliko malicioznih programa zahvaljujući kojima je kradeno gorivo na desetinama benzinskih stanica u južnoj Rusiji. Nije jasno kako su ruske vlasti otkrile ovu prevaru.

Zajev je svoje programe prodavao zaposlenima na benzinskim stanicama a onda su delili novac zarađen od ukradenog i preprodatog goriva. Prema tvrdnjama FSB-a, Zajev i saradnici su zaradili stotine miliona rubalja. Veoma je interesantno da ni lokalna inspekcija a ni naftne kompanije koje daljinski nadziru pumpe nisu uspeli da otkriju maliciozni softver.

Malver je mogao da prikrije podatke o prodaji koji su vezani za prodaju nezakonito stečenog viška goriva. Ovo je vrlo dobro osmišljen softver koji je imao dva cilja. Prvi su pumpe koje su prikazivale lažne podatke a drugi su kase i drugi sistemi na pumpama koji su skrivali podatke.

Kako sve to u praksi funkcioniše

Prevara je izvođena na taj način što kada bi kupac došao na pumpu da sipa gorivo, softver preusmeravao između 3 i 7% goriva koje će kupac platiti u skriveni prazan rezervoar za skladištenje na stanici. Kupci na ovaj način ne bi primetili ovo preusmeravanje, jer je pumpa prikazivala celokupnu količinu dok je kasa izdavala račun za gorivo koje je završilo i u rezervoaru automobila i u skrivenom rezervoaru na pumpi. Kada bi skriveni rezervoar bio pun zaposleni koji su bili deo organizacije bi ukradeno gorivo stavljali u prodaju. I tu im je maliciozni softver bio neophodan jer je prikrivao prodaju ukradenog goriva.

Ukoliko želite da pogledate originalan članak sajta Rosbalt koji je objavio vest na ruskom evo linka.

Međutim ako ste mislili da se ovo prvi put dešava i do sada benzinske pumpe nisu bile na udaru hakera to nije baš tako. Još u toku 2014. godine vlasti Njujorka su optužile 13 ljudi koji su koristili Bluetooth skimere da bi ukrali više od 2 miliona dolara od kupaca na benzinskim stanicama širom SAD što se dešavalo u periodu između 2012. i 2013. godine. Doduše potpuno je različit način rada i ovo je sada na mnogo višem nivou jer je malver veoma sofisticiran i utiče na više sistema na pumpi istovremeno.

Na konferenciji Black Hat održanoj 2015. godine dvojica istraživača Kajli Vilhojt i Stiven Hilt su u svojoj prezentaciji upozorili da izloženi SCADA sistemi mogu omogućiti DDoS napade na pumpe kao i registrovanje netačnih podataka i kvarove motora automobila u koje se manipulacijom napadača može sipati pogrešno gorivo (dizel umesto bezolovnog benzina i obrnuto).

Nadam se da mi uskoro nećemo imati ovakvih problema na našim benzinskim pumpama ali nikad se ne zna. Upravo sam iz tog razloga i napisao ovaj post kako bi što više ljudi čulo za aktuelna dešavanja.