Posle jednog događaja koji se desio prošle nedelje, a tiče se botova na twitter mreži o čemu će biti reči kasnije u postu, rešio sam da ovim postom malo pojasnim kako se oni koriste i za koje namene, kako bi čitaocima približio problematiku koja možda nije poznata širem krugu.
Šta je bio događaj koji me je naveo da pišem o ovome?
Poznati novinar i istraživač u oblasti sajber bezbednosti Brian Krebs je na svom blogu 30. avgusta objavio post u kome je pisao o tome kako je za jedan dan sakupio 12.500 novih pratioca objavljivanjem samo jednog posta u kome je spominjao ruskog predsednika Vladimira Putina. Većina tih novih pratioca su nalozi koji imaju nula ili mali broj pratioca na twitter mreži, kao i to da imaju izuzetno mali broj objava, odnosno tvitova (tvit je poruka od maksimalno 120 karaktera). Kasnijom istragom ustanovljeno je da postoji mreža botova koja se automatski aktivira na osnovu nekih parametara, što je u ovom slučaju bilo pominjanje ruskog predsednika i automatski šalje veliki broj poruka, vezanih u ovom slučaju za poruke predsedničkog kandidata i sadašnjeg predsednika USA Donalda Trampa. Ovo je potvrdilo još nekoliko istraživača, a među njima i Joseph Cox, koji je pisao za Daily Beast i Ben Nimmo koji je pisao za DFRLab. Njih dvojica su takođe imali sličnu situaciju i pominjanjem imena Vladimira Putina ista stvar se desila i sa njihovim twitter nalozima. Ovo je samo jedna strana priče koja je okrenuta na stranu USA, međutim nije nikakva tajna da i oni koriste botovanje i to je bilo vidljivo za vreme predsedničke kampanje kada je na svaku objavu na zvaničnom nalogu Donalda Trumpa automatski veliki broj botova (preko 7 miliona) retvitovao isti post u roku od par sekundi. Sve ovo dovodi do razmišljanja o tome koliko je stvarno moguće uticati na javno mnjenje i na rezultate izbora recimo. Moje mišljenje je da je moguće i to značajno ovim metodama izmeniti stav javnog mnjenja. A sada idemo redom da vidimo za početak šta su zapravo botovi i kako funkcionišu.
Šta su, ko su i kako funkckionišu botovi?
Sa tehničke strane gledano, bot je skraćeni naziv za softverskog robota, odnosno inteligentnog softverskog agenta, koji često uključuju elemente veštačke inteligencije. U širem smislu, botovi su armija koja svojim komentarima na društvenim mrežama zavarava javno mnjenje, jer im je naređeno da svojim komentarima stvore utisak da je ceo svet opredeljen i da podržava njihovo mišljenje, koje ustvari nije lično, nego ciljano. Ovaj fenomen je rasprostranjen uglavnom u cilju promovisanja političkih ideja i stranačkih ličnosti. Stranke uveliko koriste taj vid propagande, koji je dobro oranizovan i važan instrument u kampanjama, koji treba da promoviše, uništi ili ismeje određenu ideju ili ličnost sa utiskom da je u pitanju mišljenje običnog građanina.
Jedan od najvećih doprinosa političkih stranaka, ako ništa drugo, svakako jeste u poslednjih nekoliko godina dovođenje tzv. botovanja gotovo do savršenstva. Ovde je bitno napomenuti da kvalitetno botovanje podrazumeva širok dijapazon, od štancovanja naručenih komentara na internetu, do masovnog uključivanja "stranačkih vojnika" u televizijske i radio emisije, kad god gostuje neko od partijskih funkcionera. Političari naravno odbacuju tvrdnje da oni na taj način utiču na kreiranje javnog mnjenja, te da su važan deo njihove partijske mašinerije i sami botovi. Vrlo je zanimljivo da se na internetu lako mogu naći uputstva za botovanje određenih političkih stranaka, u kojima se piše o tome kako izabrati ime (Nickname), kao i to kakav komentar treba da bude u smislu sadržaja.
Zaključak i teme za razmišljanje
Želim da istaknem da botovanja, osim u politici, ima i u drugim sferama, kao na primer kod alternativnih metoda lečenja, protivljenja vakcinaciji, prodaji određenih proizvoda i slično. Na raznim skupovima koji se bave ovom problematikom zaključeno je da je botovanje, kao fenomen na društvenim mrežama u kojem anonimni zastupnici određene politike, ideologije, kompanije, zavaravaju javno mnjenje, zapravo zloupotreba i nedemokratska tekovina i da se kao takva mora sankcionisati. Takođe još jedna stvar o kojoj se uglavnom priča jeste da ako već ovako nešto postoji, mora se na neki način regulisati i kontrolisati upotreba ovakve tehnologije i metoda jer se zapravo radi o prevari javnog mnjenja. Ono što još predstavlja dodatnu zanimljivost jesu Wikipedia botovi koji su mali skriptovi napisani u jeziku python (pywikipediabot), koji mogu automatski menjati sadržaj stranica i kreirati nove u cilju manipulacije.
Нема коментара:
Постави коментар